Avantura od 9 nedelja

Ovogodišnju sezonu sam započeo trkom još u februaru mesecu, dok sam bio na pripremama u Alikanteu. Treće mesto u duatlon trci po vetrovitom danu, hladnom vremenu i sa jakom konkurencijom, nagovestilo je dobru sezonu. Naravno, trka je rađena iz punog treninga i bez neke specifične pripreme, ipak su trke leti mnogo važnije. Upravo te važnije trke počele su krajem aprila meseca, a prva u nizu bila je na Korčuli, Hrvatska.

Trke u organizaciji TK Split su mi jedne od dražih i uvek se nađe nekoliko izuetno jakih takmičara iz regiona. Na olimpijskom triatlonu, koji je od ove godine moja standardna distanca, završio sa 3. iza Ognjena koji je pobedio i Italijana Buturinija koji je upotpunio postolje. Međutim, vremena za odmor nije bilo, jer sam po povratku kući imao jedno veče da se prepakujem i rano ujutru krenem put za Kinu, gde sam se trkao na Azijskom kupu u Taizhou-u.

Tamo je takođe bio olimpijski triatlon, ali na žalost nisam uspeo da ga završim. Pre trke sam popio energetsko piće zbog kog sam na pola trčanja morao da stanem jer nisam mogao da dodjem do daha. Bio je to jedan od težih trenutaka ove godine, jer sam siguran da bih završio u top 10, a dok nisu krenuli grčevi zbog kojih sam na 5om km morao da stanem, vodio sam trku ispred nekih velikih i mnogo zvučenijih imena. To mi je bilo izuzetno drago jer sam video veliki napredak na trčanju, ali ipak sam se vratio kući sa gorakim ukusom u ustima zbog propuštene prilike.

Po povratku kući, nije bilo odmora, usledile su nove trke i putovanja: Prvenstvo Srbije u kros triatlonu (gde sam po blatnjavoj stazi bio 2. zbog manjka spretnosti na mtb biciklu); putovanje u Ameriku, dve trke Bundeslige, Balkansko i U23 Evropsko prvenstvo.

Trkanje u nemačkoj Bundesligi omogućava mi da se trkam na visokom nivou i skupljam značajno iskustvo i lekcije. Tako sam na primer na prvoj trci u drugu tranziciji ušao među poslednjima i tu praktično završio trku. Jer ja koji sam trčao 15:50min na nešto manje od 5km nisam bio dovoljno brz da uhvatim takmičare koji su krenuli 15s ispred mene. Zato sam na sledeće dve trke kada je bila velika grupa na biciklu (evropsko u Burgasu, odnosno ponovo Bundeliga) u tranziciju ušao među prvima odnosno prvi.

Što se tiče najvećeg uspeha za 9 nedelja, gde sam sam svake nedelje vreme provodio u nekoj drugoj državi, gde sam u roku od 3 nedelje bio na 3 kontineta je verovatno 3. mesto na Prvenstvo Balkana. Verujem da je pored dobre taktike odlučilo to što je trka bila negde na pola tih 9 nedelja. Posle te trke sam zaista bio premoren od silnog trkanja i putovanja, da sam čak jednu trku, koja je trebala da bude 8 u nizu izbacio iz kalendara i napravio pauzu od nedelju dana.
Tako da sam početkom jula ponovo krenuo da treniram i dodatno radim na trčanju jer sam tu najviše zaostajao na najvažnijim trkama.

Sledeća trka mi je 7og avgusta Prvenstvo Srbije u olimpijskom triatlonu na Vlasini, nakon čega vikend posle – kao deo ETU tima – nastupam u Tonsbergu u Norveškoj na Evropskom kupu.

Nema komentara

Komentari su ugašeni

FacebookTwitter