Sezona 2015

Ovo je bila verovatno najlošija sezona do sada, što može potvrditi činjenica da već dugo vremena nisam ništa pisao na sajtu. Jednostavno nisam hteo da pišem o lošim stvarima koje su se dešavale, a one lepe su najčešće kratko trajale da bi me oraspoložile. Nisu mi potrebni izgovori za neuspehe, za njih sam odgovoran isključivo ja, tj. odluke koje donosim u određenim situacijama. Mnoge odluke su bile pogrešne, rezultati su bili sve lošiji i lošiji, a situacija postajala bezizlazna. Međutim, u svakom trenutku sam se trudio da iz neuspeha izvučem ono najbolje, napredujem i popnem se na viši nivo; što mi je do kraja ove godine (sezone) pošlo za rukom.

Sezonu sam započeo na Prvenstvu Srbije u duatlonu gde, po ko zna koji put, nisam uspeo da ostvarim cilj i pobedim. Zapravo, nikad nisam pobedio na duatlonu. 🙂 Prva međunarodna trka bila je u Beču gde je jedina svetla tačka bila ulazak u drugu traniziju (od velike prve grupe izborio sam poziciju i u tranziciju ušao prvi) i žurka posle trke sa Austrijancima i Amerikancem. Posle razočaravajuće trke u Beču, primetio sam da sa mnom nije bilo sve u redu i da se nešto moralo desiti da bi trku odradio 2-3min sporije od planiranog. Doktor kod kog sam išao mi je potvrdio moje sumnje i počeo je oporavak.

U nastavku sezone, dok sam bio pod terapijom (specijalnom režimu ishrane) rezultati se nisu popravljali, ali jeste subjektivni osećaj na treninzima koji mi je davao nadu. Kako se kraj sezone bližio, bližilo se i Svetsko Prvenstvo koje je meni bilo glavni cilj, međutim, nakon svega što se dešavalo i dodatnog pada sa bicikla odlučio sam da “odustanem” jer nisam želeo da idem u Čikako i budem 20. To mi je otvorilo nova vrata, za neke druge trke u regionu. Trka Prvenstva Srbije u sprint triatlonu koja je usledila nekoliko dana kasnije je bila kao preporod. Prvi put sam lepo trčao i imao osećaj da se trkam, a ne preživljavam.

Kasnije mi je bila potrebna potvrda za tako dobru trku, da znam da li slučajnost ili sam stvarno oporavljen. Na međunarodnoj trci u Splitu sam završio 3. sa osmehom na licu i toplinom u srcu jer sam tako nešto čekao pet meseci. Do kraja sezone dobra trčanja su postala uobičajna, ali na trci u Kini sam popustio, brdovita staza (bez ravnog segmenta) me je potpuno slomila. To je definitivno bila najteža trka do sada i verujem da ću se uvek (rado) sećati iste.

Kad sam završio sezonu, otišao sam u Nemačku gde sam se sastao sa menadžerom i takmičarima iz kelnskog kluba za koji ću se sledeće godine takmičiti u 1. Bundesligi.
Pored toga, 3. put sam izabran za takmičara ETU tima i sledeće sezone ću raditi trku u Norveškoj. Takođe, od 2016. godine, sam zvanično U23 (mlađi senior) i sve trke koje budem radio, biće u konkurenciji “velikih momaka”.

Na kraju, želim da se zahvalim na podršci koja mi je u nekoliko kriznih trenutaka ove godine bila veoma značajna. Zatim, da poželim srećne praznike i poželim sve najbolje za Božić, Novu godinu.

Hvala,
M

Nema komentara

Komentari su ugašeni

FacebookTwitter